Генерација сада формираних, одраслих људи је прошле суботе, после две деценије, опет села у средњошколске клупе. Неки се први пут срећу од те 2006, док се неки свакодневно виђају. Јер, како су нам рекли, њихова генерација је, као ни једна пре ни после, у већини остала да живи у Гацку.
Професорица машинске групе предмета и разредни старешина генерације 1987, Олга Лажетић каже да су били добри ученици који су, истиче са поносом, израсли у добре људе.
Послеподневно звоно их опомиње да је време да се свако одељење запути ка својој учионици. Испред њих су разредници са дневницима. А онда је почела прозивка.
„Професоре, и даље поправљам јединице“, шали се бивши гимназијалац, данас успешни стоматолог.
Рапортирају бившим разредним старешинама шта су за две деценије урадили и куда их је живот водио. Већина је задовољна постигнутим.
Александар Лојовић је у средњој школи упознао и своју животну сапутницу. Остао је у Гацку и није се покајао.
Јелена Црногорац данас живи у Београду. Са многима је у контакту, али има оних које није видела 20 година. Када се осврне на сам дан матуре, каже да им је било важно да буду лепи и да се добро забаве.
Дружење је испунило очекивања, а нови састанак су заказали за 10 година.
Више у тонском прилогу:
Подијели:
