У присуству 16, од укупно 19 одборника, данас је настављена осма редовна сједница СО Гацка.
Пред одборницима се нашло 9 тачака, а најприје се разматрало рјешење о избору и именовању потпредсједника СО Гацко.
Срђан Вујовић није добио довољно гласова да ову функцију врши у професионалном статусу, а одборници СНСД-а нису присуствовали тајном гласању.
Послије получасовне паузе услиједила је расправа о Нацрту ребаланса буџета општине Гацко за 2025 годину.
Буџетом општине Гацко за 2025. годину планирана су средства у износу од 16 милиона 751 хиљаду марака, а оквир Ребаланса буџета за ову годину износи 16 милиона 779 хиљада марака.
Бранко Чабрило, одборник СДС-а истакао је да је ребаланс рађен искључиво у корист радника, а да је предузећу Комус уплаћено 50 хиљада марака да би радници примили плату. Он је додао да се већина ставки гдје је буџет пробијен односи на судска рјешења и измиривање обавеза.
Милимирка Говедарица, одборница СНСД-а је мишљења да ребаланс једним дјелом иде у корист радника, али не и у корист грађана када је у питању развојна компонента. Како каже смањена је подршка и спортским организацијама.
Ивана Маљевић, из исте политичке странке, нагласила је да средства намјењена Комусу нису ни близу довољна.
Скупштина општине Гацко, са 10 гласова за усвојила је данас Нацрт ребаланса буџета, а оно што слиједи је јавна расправа која је заказана за 10 . и 11. децембар у 10 часова.
Најзначајнија тачка данашњег засједања била је свакако Нацрт буџета општине општине Гацко за 2026. годину.
Уводна појашњења, као и за Ребаланс буџета, у питању дала је Данијела Црногорац, в.д. начелника Одјељења за привреду, финансије и друштвене дјелатности.
Нацрт буџета за 2026. годину планиран је у износу од 18 милиона 75 хиљада КМ. Порески приходи су планирани у износу од 9 милиона 125 хиљада и 50 марака односно 11, 8 % више у односу на прошлу годину. У структури пореских прихода најзначајнији су приходи од индиректних опорезивања и планирани су у износу од 7 милиона и 400 хиљада марака. Расподјела суфицита из ранијих година износи 898 хиљада 727 марака и односи се на ранија кредитна задужења.
Најзначајнији непорески приходи планирани су од концесионе накнаде, тзв. „рударске ренте“ у износу од 4 милиона 620 хиљада марака
Нацртом буџета за 2026. годину буџетски расходи планирани су у износу од 15 милиона 139 хиљада 750 марака или 10 % више у односу на буџет за 2025. годину.
Највећа ставка су, свакако, расходи за лична примања у износу од 9 милиона 454 хиљаде и 730 марака, што је 16 % више у односу на прошлогодишњи план буџета. Расходи за нефинансијску имовину су планирани у износу од милион 344 хиљаде 727 марака.
Милан Савић, одборник СДС-а је истакао да ће одборници СДС-а подржати Нацрт буџета иако је свјестан да нема развојне компоненте, те да ће се због пренапрегнутости буџета морати ићи у кредитно задужење. Похвалио је чињеницу да ће сви радници имати топле оброке 11 мјесеци по систему кетеринга како је планирано Нацртом буџета.
Замјерке опозиције односиле су се на то што ће и овај буџет бити потрошачки. Закључују да развоја неће бити, а да Гацко пропада јер нема јасне визије.
Ипак није било веће расправе када је овај документ у питању и он је усвојен са 10 гласова скупштинске већине, а јавна расправа је заказана за 10. и 11. децембар 2025. године и почеће у 12 часова.
Одборници су гласовима већине подржали и Одлуку о прихватању кредитног задужења за финансирање капиталних пројеката у износу од 3 милиона марака.
Асфалтирање путева у руралним подручјима општине Гацко је највећа ставка која ће се финансирати из овог задужења у износу од 1 милиона и 300 хиљада марака.
Замјеник начелника Александар Ћеранић који је образлагао ову Одлуку, закључио је да је кредитно задужење ради улагања у инфраструктуру позитивно за развој Гацка.
Планирана је изградња мање тржнице испод Дјечијег вртића у вриједности од 350 000 марака, умјесто досадашње старе пијаце која је неусловна. Ћеранић је потврдио да ће на простору од 300 квадрата бити 18 просторија чиме би се на затвореном простору обезбиједили бољи услови и продавцима и купцима.
Иако је било замјерки одборника СНСД-а да је близина рудника лоша локализација изражавајући сумњу да ли ће тржница добити еколошку дозволу.
Начелник општине Вукота Говедарица је објаснио да за тржницу није потребна еколошка дозвола, а овај локалитет је изабран зато што постоји приступни пут, паркинг, ријешено питање електрификације, водоснабдијевања, канализације, а општина 1/1 власник земљишта.
Садашња власт сматра да се не исплати улагати у изградњу пијаце на површини од скоро хиљаду квадрата чија је изградња почела 2022. године, за шта је утрошено преко 600 хиљада, а да би се објекат увео у функционално стање требало би више од 700 хиљада марака, па се зато планира уређење околине у вриједности од 230 хиљада, како би се понудио простор некон инвеститору.
На замјерку одборника СНСД-а зашто се не искористи дио постојећег простора начелник Говедарица је оставио могућност договора и евентуалне пренамјене средстава.
Из кредитних средстава је планирана изградња Парка Саве Владиславића у улици Браће Грђића, на локалитету старе пијаце ( 170 000 марака), изградња дјечијег парка са јавним паркингом у Немањиној улици (520 000марака), као и реконструкција јавне расвјете у износу од 190 000КМ.
Представници позиције сматрају да ће се на овај начин направити одређене уштеде а град ће коначно добити адекватну јавну расвјету, која тренутно на више мјеста није у функцији.
В.д. начелник Одјељења за просторно планирање и цивилну заштиту Милинко Рончевић појаснио је да је Одлука о приступању измјене дијела Регулационог плана „Центар 1“ потребна управо из разлога изградње поменутих паркова и тржнице, јер досадашњим ппланом није била дозвољена изградња на тим локалитетима. Најавио је да ће у року од 30 дана бити именован Савјет Плана, а биће организоване и стручне и јавне расправе.
И ова одлука подржана је гласовима већине.
Једногласно је подржан Приједлог Рјешења о формирању Савјета за безбједност саобраћаја општине Гацко, као и приједлози о изборима чланова школских одбора Основне школе и Средњошколског центра, а повјерење су одборници дали економисти Обру Тодоровићу и дипломираном економисти Жарку Бољановићу.
Позиција је подржала и Приједлог одлуке о комуналним таксама које су прије 2019. године постојале у нижим износима, а у корони се није примјењивала. Цијене су према ријечима в.д. начелника Одјељења за просторно планирање Милинка Рончевића формиране угледајући се на праксу других локалних заједница и истиче да су ниже у односу на друге и зависе од врсте дјелатности. У суштини ради се о истицању реклама у јавном простору.
Према овој Одлуци за продавнице мјешовите робе, ресторане, кафиће, ауто школе, фризерске салоне, аутомеханичаре такса на годишњем нивоу износи 500КМ, за стоматолошке ординације 300КМ, грађевинске фирме 1 000КМ, док ће највише износе плаћати банке и кладионице (10 000КМ), бензинске пумпе (12 000КМ), а у области производње електричне енергије највећи износ је 50 000КМ.
Осмо редовно скупштинско засједање завршено је одборничким питањима на која је предсједник скупштине Синиша Мандић рекао да ће одговори бити достављени писменим путем.
Подијели:
