Учитељски позив је много више од посла, то је одговорност према дјеци и учењу. Учитељ није само онај ко преноси знање него је и особа која инспирише, охрабрује и оставља траг у срцима својих ученика.
Стојан Копривица, учитељ у пензији присјетио се својих почетака у овој професији давне 1961. године, када је скоро свако гатачко село имало школу а учионице биле пуне ђака. Мотивацију за рад је проналазио у дјечијој знатижељи и радости стварања. Најдражи тренуци нису били само они професионални, него и људски – осмијех ученика, ријечи захвалности и сузе на растанку.
Носталгично и сјетно, учитељ Стојан прича како га туга обузме кад прође крај школе у Фојници гдје је некад службовао. Нема дјечије граје, школа је празна и закључана као и скоро све школе у нашим селима. Чак и матична школа у Гацку биљежи из године у годину мање ученика, са тугом у гласу прича учитељ Стојан.
Опширније у тонском прилогу:
Емисију „Чашица разговора“ можете пратити на you tube каналу Радио Гацка.
Подијели:
