У Гацку је јуче уприличено освећење новоизграђеног споменика припадницима Голијске и Гатачке бригаде Невесињског корпуса ЈВуО и цивилних жртава комунистичког терора у општини Гацко од 1941. до 1950. године.
На споменику, смјештеном у порти старе цркве Св. Тројице, уклесано је 576 имена погинулих гатачких Равногораца и њихових сабораца из пограничних мјеста Црне Горе, предвођених попом Радојицом Перишићем и капетаном Милорадом Поповићем, командантом Невесињског корпуса ЈВуО.
Свету архијерејску литургију и помен страдалим, у присуству потомака жртава, борачких организација, представника политичког, друштвеног, културног и привредног живота источне Херцеговине, је служио владика Захумско-херцеговачки и приморски Димитрије уз саслужење свештенства Епархије. Бројним окупљеним вјерницима који су стигли да се поклоне сјенима невино пострадалих, из сусједних херцеговачких општина али и из Србије, Црне Горе и Америке владика Димитрије се обратио ријечима: „Нека овај дан буде почетак нашег праштања, саборовања у истини али и покајања. Нико не заслужује да нема гроба ни мрамора, да нема право на помен“ између осталог је у својој бесједи рекао владика Димитрије.
У поздравном обраћању начелник општине Гацко Огњен Милинковић је истакао да новосаграђени споменик „ буде мјесто нашег помирења али и мјесто гдје ћемо се завјетовати да ћемо чувати слободу за коју су наши преци јуначки изгинули“.
У име потомака страдалих говорио је осамдесетосмогодишњи Драган Поповић, изданак страдалне породице Поповић из Дражљева, који више од 50 година живи у Америци а овим поводом је допутовао из Чикага.
Вијенце су положили представници Општине Гацко, општинске Борачке организације, Борачке организације РС, представници Борачких организација из сусједних херцеговачких општина, као и потомци и поштоваоци пострадалих из наше општине и пограничних мјеста у Црној Гори.
О ратном путу гатачких Равногораца, њиховој голготи и страдањима говорио је професор историје Милан Никчевић нагласивши да се освећењем споменика, који је Гацко чекало 80 година, радују кости мученика и захвалио вјерном народу Гацка који је пружио несебичну помоћ за његову изградњу.
„Осам деценија се чекало зато што је суштински 1945. године српска идеја поражена, што је наступио неки режим који је био у потпуној супротности са свим оним што су Срби до тада били. Ови људи били су школовани српски официри, интелектуална елита, српски домаћини, српска омладина, цвијет српске младости. Жељели су демократску Краљевину Југославију у којој би било мјеста за све. Изгинули су због тога што нису хтјели да се одрекну свог имена, своје крсне славе, писма и језика. И то је нешто што ми вијековима бранимо“, нагласио је Никчевић.
У порти храма је приређена изложба фотографија и архивских докумената под називом „Ликови гатачких Равногораца“ аутора Милана Никчевића. Присутни су могли видјети 230 сачуваних фотографија гатачких Равногораца, конципираних и тематски сложених на 50 паноа, употпуњених биографијама и изводима из литературе о њиховом ратном путу и судбинама.
Уз струне гусала, стихове о гатачким Равногорцима је казивао народни гуслар Момир Моша Авдаловић. Дара Радојевић је рецитовала потресне стихове о њиховим страдањима а овогодишњи ђак генерације гатачке Гимназије ученица Бојана Радмиловић је прочитала литерарни рад о трагичној судбини дјевојке Новке Радмиловић, којој су комунисти без суда пресудили.
Рецимо на крају да је ова значајна манифестација организована уз подршку Општине Гацко, Црквене општине Гацко и општинске Борачке организације. Пригодан програм уприличен у порти цркве надахнуто је водио професор Алексије Гргур.
Опширније у прилогу:
Подијели:
