„Вреднујући саборност и солидарност као важне црте Гачана и осталих Херцеговаца, одлучио сам да свој допринос у овој племенитој мисији искажем стварајући портрете најзнаменитијих људи наше историје.
Имајући у виду да је претходна хуманитарна аукција била успјешна и препозната, донио сам одлуку да поново урадим исто, у нади да ћемо овај пут заједнички помоћи изљечењу наше суграђанке Владенке Беатовић“, истиче овај млади човјек.
У питању је портрет Владике црногорског и највећег пјесника српског, Петра II Петровића Његоша, израђен графитним оловкама (димензије 39×32цм).
По завршетку аукције, портрет одлази у руке купца који понуди највећи износ, а сав прикупљени новац бићe усмјерен за лијечење наше суграђанке Владенке.
Правила су сљедећа:
1. Аукција почиње од тренутка објављивања и трајаће до 8.8.2024. године.
2. Понуде писати у коментар ове објаве. (Благојев фејсбук профил, не на профил Радио Гацка).
3. Највећа понуда ће бити благовремено ажурирана у насловном дијелу објаве за вријеме трајања аукције.
4. Уважаваће се понуде написане искључиво са званичних налога.
Почетна цијена износи 200 КМ
Досадашња највећа понуда износи 250 КМ
Вашој пажњи препоручујемо разговор са Благојем Говедарицом, будућим инжењером грађевине. Али, вријеме је да вам заголицамо машту…Увод у разговор почињемо општим питањима и одговорима у виду дијалога:
Уопштено о умјетности:
-„Суштина умјетности јесте аутентичност, било да је то у облику ликовне умјетности, књижевности, архитектуре или музике, а суштина аутентичности јесте у умјетности направити простор за игру са формом и стилом, а не наравно да у свему томе будемо функционални идиот“.
Локална заједница и однос према према умјетности:
-„Ситуација и заинтересованост би се најбоље могла описати реченицом Богдана Тирнанића: „Немају пијанци воље да зором мијењају кошуље“.“
Узори на домаћој сцени:
„Што се тиче узора на домаћој сцени бих издвојио Миодрага Дада Ђурића и Мићу Поповића, а што се тиче стране на првом мјесту би се нашао засигурно Салвадор Дали.“
Ваше мишљење о домаћој умјетничкој сцени:
„Током пар деценија активног и пожртвованог узгајања кромпира, заборавили смо да нас је Доситеј Обрадовић поред кромпира даровао и просвјетом, како у пољу књижевности тако и у музици. У временима када се свирало о револуцији, дизале су се револуције. Јасно се увиђа да између слике данашњег друштва и музичке сцене постоји само један танак индиго папир“.
Слиједи разговор…
Подијели:
