У Гацку је све спремно за отварање 26. Научног скупа историчара који се одржава од 19. до 21. септембра и окупиће еминентне историчаре из Републике Српске и окружења. Тема којом ће се бавити, и ове као и претходне године, је Знаменити Херцеговци кроз историју.
Долазак у Гацко су потврдили проф. др Будимир Алексић, научни сарадник Историјског института Универзитета Црне Горе и потпредседник Владе Црне Горе за образовање, науку и односе са верским заједницама, проф. др Радивој Радић, византолог, др Милан Мицић, секретар Матице српске,, проф. др Радмило Пекић, проф. Лазар Радан и други.
„Свечана академија и отварање Научног скупа ће се одржати у четвртак, 19. септембра у 20 часова у сали Дома културе“, рекао је Алексије Гргур, предсједник гатачке „Просвјете“ која је организатор ове манифестације. Наредног дана историчари ће излагати своје реферате у свечаној сали Парохијског дома.
У оквиру тродневне манифестације историчари ће посјетити манастир Св. Петра Зимоњића у Данићима, споменик жртвама партизанског терора у Добрељима, као и споменик на Брљеву, устаничком вођи и свештенику Радојици Перишићу гдје ће бити уприличен историјски час.
Жири за додјелу награде „Владимир Ћоровић“ у саставу: Жарко Лековић,Радмило Пекић и Боривоје Милошевић, једногласно је одлучио да ово признање за 2024. годину постхумно буде додијељено академику Богумилу Храбаку за животно дјело.
Историчар,универзитетски професор, научни радник Богумил Храбак докторску дисертацију одбранио је на Филозофском факултету у Сарајеву 1957.године. Радио је на Филозофском факултету у Београду, Војноисторијском институту, Институту друштвених наука, Филозофском факултету у Приштини гдје је утемељио Одељење за историју, затим на Филозофском факултету у Новом Саду, Никшићу, Бањалуци, Косовској Митровици. Био је члан Академије наука и уметности Косова (1978-1992). Био је уредник више часописа. Његова библиографија броји више од 600 наслова.
Истраживао је архивску и другу документарну грађу као и одговарајућу литературу и своја изучавања различитих тема уподобио са захтјевима модерне науке и друштва. С обзиром на фасцинантан списак извора и литературе у његовим књигама и радовима може се слободно рећи да је иза себе оставио волуминозно дјело. Истраживања сложених тема су довела до настанка научних радова који помјерају границе ранијих знања и постају темељ за каснија истраживања. Они су плод дугогодишњег истраживања аутора и представљају исцрпну анализу задатих тема. Овдје нарочито желимо да изразимо своју захвалност професору Богумилу Храбаку, који је као врстан историчар с љубављу прилазио изради својих књига и радова. Он је дао велики лични допринос историографији и уопште култури, остављајући нам по свему оригинално и веома вриједно дјело.
Подијели:
