На празник Крстовдан, 27. септембра 2026. године, у селу Обаљ, у општини Калиновик, освештан је јединствени Споменик захвалности, покајања, праштања и помирења, посвећен 472 српске жртве Улошког краја, страдале од Невесињске пушке и Улошког устанка, преко Првог и Другог свјетског рата, до посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата.
Свету архијерејску литургију и помен пострадалима у Цркви Успења Господњег служио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, након чега је услиједило освештање споменика и пригодан програм.
У име Иницијативног одбора за изградњу споменика присутнима се обратио Славко Мијановић.
Посебно је истакнуто страдање породице Сладоје, која се сматра најстрадалнијом породицом Улошког краја. Од укупно 472 страдала Србина, 42 су била из породице Сладоје, док је њих 25 страдало током Другог свјетског рата.
У име породице Сладоје присутнима се обратио Драгомир Сладоје из Обља.
Говорећи о значају споменика, истакнуто је да је он јединствен по томе што су на једном обиљежју уклесана имена страдалих припадника различитих идеологија и историјских периода.
„Овај споменик је јединствен по томе што мири све наше подјеле“, поручено је приликом обраћања.
На споменику су уклесана 73 презимена, а истакнуто је да готово да нема породице из Улошког краја која у наведеном периоду није имала страдале.
У пригодном програму учествовали су народни гуслар Александар Таушан, Етно-група „Свети Димитрије“ из Невесиња, као и здравичар Здравко Церовина, који је извео пјесму „Споменик захвалности, покајања, праштања и помирења“.
Водитељ програма био је професор Димитрије Ћеранић.
Споменик у Обљу остаје као трајно свједочанство о страдању српског народа Улошког краја.
Подијели:
