У Парохијском дому у Гацку, у суботу 13. августа, представљена je књига Весне Капор “Небо, тако дубоко“.
Књига је кратак лирски роман у коме се говори о губитку ближњих, сусрету људи са смрћу и њиховим реакцијама. Прича тече као испреплетен низ писама-сјећања, слика, емоција упућених Тари Сеници, младој и прерано преминулој дјевојци.
Весна Капор је за овај роман награђена наградом „Меша Селимовић“, за најбољу домаћу књигу објављену прошле године. Роман је издала Српска књижевна задруга.
Професор свјетске књижевности Алексије Гргур истакао је да никада није читао књигу која га је тако дубоко погодила и изгледала тако потресно јер се у неким тренуцима поред страха јављао и осјећај најаве бола који привијава кроз прве странице.
„Сам језик који може да опише тај догађај мора бити чудесан“, рекао је Гргур.
Говорећи о књизи проф. Мила Тројановић Гашић је истакла да је тема романа свима нама јако блиска.
„То је смрт, доминантна тема, али се овдје говори о деветнаестогодишњој дјевојци, а Весна је емоцију забиљежила на начин на који најбоље зна-писањем“, истакла је Гашићева.
Ауторка Весна Капор је нагласила да је књига један од момената кроз који се бори против усамљености и отуђености.
Весна Капор једно је од најзначајнијих имена савремене српске књижевности. Рођена је у Невесињу, где је завршила основну школу Ристо Пророковић и Средњошколски центар Благоје Паровић. Филолошки факултет студирала је у Београду.
Поред награде „Меша Селимовић“ за најбољу књигу године, добитница је награда: „Милош Црњански“, „Лаза Костић“, „Кондир Косовке девојке“.
Уредник је књижевног програма у Студентском културном центру у Београду.
Опширније у прилогу…
Подијели:
