Сезона кошевине у Гацку је у пуном јеку а одликују је лошији приноси и већи трошкови у односу на раније године.
„Када говоримо о приносима биљне масе, како природних тако и вјештачких ливада на подручју наше општине, можемо закључити да су они прилично ниски, можда и нижи од просјека ако посматрамо период од задњих неколико година“, каже Дарко Марковић, стручни сарадник Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
Марковић наглашава да су биљке због недостатка влаге релативно рано ушле у фазу класања и отврдњавања, односно у физиолошку фазу зрења, што је резултирало не само мањим количинама сакупљеног сијена, већ и његову лошију хранљиву вриједност.


„У брдским, односно, височијим деловима општине пад приноса зелене биљне масе је најизраженији. Разлози за то су што су брдска земљишта плића и поснија, па самим тим имају слабији капацитет за складиштење воде“, наглашава он.
Ипак, када су приноси биљне масе у питању, ситуација је доста повољнија на подручју самог поља, као и на заравнима и увалама, односно оним површинама које су третиране стајским ђубривом.
Није само слабији принос проблем пољопривредника у Гацку.
„ Међутим, док су приноси у паду, финансијски притисак на пољопривреднике расте, тако да производни циклус ове године карактеришу и нагли скок цијена нафте и нафтних деривата па самим тим и резервних дијелова, као и остале опреме неопходне за балирање, што је, свакако, подигло и онако високе трошкове рада на сакупљању кабасте сточне хране“, каже Марковић.
Поред тога, један од горућих проблема јесте недостатак радне снаге, па је одређен број пољопривредних произвођача који располажу већим сточним фондом био принуђен да ангажује сезонску радну снагу што је додатно повећало трошкове за ову врсту пољопривредних радова.
„Говорити о јединственој цијени сијена на тржишту је доста незахвално. То је индивидуална рачуница сваког произвођача и зависи од више фактора као што су кавалитет сијена, величина, односно тежина бале, али и путна комуникација. Ипак, узимајући у обзир све наведене трошкове и доста мање приносе сијена, јасна математика показује да није реално очекивати да цијена буде испод 4 до 5 конвертибилних марака по једној бали, просечне тежине од 15 до 20 килограма. Свака цијена испод ове границе не покрива ни основне трошкове производње и труда, а да не говоримо о вакумираним роло балама чија је производња много скупља и захтјевнија“, истичре на крају Марковић.
О кошевини, проблему пласмана стоке и уопште о актелним питањима везаним за ову тему опширније у тонском прилогу:


Подијели:

