
У Парохијском дому у Гацку вечерас је промовисан други дио књиге ,,Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини“ Марије Јововић, а публика је са великом пажњом чекала шта ће то сазнати о личности чије име никада не блиједи.
Други пут сам у Гацку и радо долазим у ову општину, која итекако зна ко је био мој отац. Истакла је ово, између осталог, за Радио Гацко ћерка Благоја Јововића уједно и аутор књиге, која је нагласила да је акценат у другом дијелу књиге на атентату на вођу усташког покрета Анта Павелића, који се догодио 10. априла 1957. године у Аргентини.
,,Занимљиво је свако поглавље, а већ прво открива ко је био Благоје Јововић, у седмом поглављу сам писала о нападу и на крају је повратак кући послије 54 године и посјети манастиру Острог гдје се исповиједио митрополиту Амфилохију“, казала је Јововић.

Према њеним ријечима, народ мора да зна своју историју, шта се то дешавало, зато је ово и култура сјећања.
„Неопходна нам је култура сјећања, послије толико година важно је да буде записано. Готово сваки Србин каже, да је Благоје Јововић један од највећих српских хероја у историји“, рекла је она.
Парох Саша Којовић истакао је вечерас да на промоцији књиге о Благоју Јововићу говоримо о храбрости, а она ниче из вјере.
„Оно најважније што треба да имамо је братска слога и љубав. Све док будемо са Исусом Христом бићемо непобједљиви и непоколебљиви“, рекао је Којовић.
Предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко Алексије Гргур истакао је Благоје Јововић стоји на трагу Милоша Обилића и Гаврила Принципа. У том погледу, како каже, његово дјело је огромно и несагледиво.
„Радило се о човјеку којем је пошло за руком да убије највећег србоубицу Анта Павелића који је у периоду од 1941. до 1945. године водио тај масовни погром геноцида над српским народом, а то је милион мртвих српских глава“, рекао је Гргур.

Он је додао, да ако данас говоримо о Јововићу говоримо о националном завјету и спремности на жртву.
„Благоје Јововић није имао државу иза себе, нити институције ни логистику, имао је одлуку да освети стотине хиљада глава које су посијане по јамама Херцегивине, Лике, Крајине, Старог Брода, да не причам о Јасеновцу и свему оном што је урађено Србима на подручју НДХ. Имао је спремност да у одлуци иде до краја, али и неколико вјерних сарадника који ће деценијама сачувати завјет, ћутaње о ономе што се десило априла 1957. године“, додао је Гргур.
Кроз нека од најзанимљивијих поглавља присутне у Парохијском дому водио је талентовани пјесник Огњен Бошковић.
Сутра послушајте тонски запис на таласима Радио Гацка.
Подијели: