Свечаном академијом и додјелом награде „Владимир Ћоровић“ синоћ је званично отворен 27. Научни скуп историчара у Гацку.
Јутрос су историчари у пратњи домаћина и организатора, чланова гатачке „Просвјете“ посјетили споменик палим борцима у центру Гацка „Круна гатачким јунацима“
У 9 часова је почело излагање реферата на тему „Знамените личности Херцеговачког устанка“ у свечаној сали Парохијског дома. У првој сесији су представљена три реферата.
Проф. др Радивој Радић је говорио о Васиљу Поповићу (1887 -1941) истакнутом српском историчару, нагласивши да је био један од водећих српских међуратних историчара и проучавалаца нововековне европске историје.
Истраживачка интересовања Васиља Поповића обухватала су широк хронолошки и географски обим . Бавио се различитим питањима историје српског народа у Србији, Црној Гори, Турској и Хабзбуршкој монархији, као и општим питањима из историје Средоземља и читаве Европе, те специфичним питањима из историје појединих европских држава Немачке, Француске, Италије и Хабзбуршке монархије.
„Пoред синтеза Поповић је писао и студије о појединим питањима засноване на темељним архивским истраживањима“- нагласио је проф. Радић.
Др Раденко Шћекић, из Историјског института Црне Горе говорио је на тему „Херцеговачки устанци у црногорској историографији“. Будући да су се устанци у Херцеговани одвијали у близини црногорске границе неминовно су се одразили и на историјске прилике у Црној Гори.
Указао је, такође, на значај Невесињске пушке за историјске и савремене међународне односе.
Проф. др Жарко Лековић говорио је о истакнутим вођама у Херцеговачким устанцима посебно апострофирајући улогу и значај Лазара Сочице, пивског војводе. Како је Лековић истакао „ По великом јунаштву се памти његово учешће у борбама на првој и другој Муратовици, Крсцу и Никшићу. Са 14 година латио се оружја и учествовао у свим главним бојевима против Турака, почев од 1856. године. За вријеме борби 1858 — 1862. године Лазар је заједно са Вулом Аџићем био у Дробњаку, код ујака Живка Пекића који га је водио на Цетиње, и упознао са књазом Данилом. Књаз га је 1858. узео за свог перјаника“, нагласио је Лековић.
Потом је услиједила получасован пауза након које ће бити презентовани и остали реферати.
Подијели:
