Здравко “Бато” Говедарица први је Србин који је играо најквалитетнију кошаркашку лигу свијета и то средином прошлог вијека, давне 1951. годинe.
Прича о човјеку заслужном за тај фасцинантан податак дуго је лежала сакривена негдје у Чикагу, а његово име је Здравко “Бато” Говедарица.
Тодор и Ана, родитељи НБА пионира, напустили су родни Автовац код Гацка у потрази за бољим животом. Прије Првог свјетског рата стигли су у САД, а њихово најмлађе дијете рођено је управо на америчком тлу 1928. године. Пети по реду, био је то Здравко.
“Бато” је рано остао без оца, па је у кошарци и спорту покушао да пронађе утјеху и дистракцију од суморне стварности. Његов таленат убрзо је испливао на површину и донио му стипендију на престижном универзитету Де Пол 1947. године.
Говедарица је за тадашњег колеџ гиганта наступао три године, а његова статистика из сезоне у сезону евидентно је напредовала. У првој години бележио је 8,5 поена по мечу, затим 11,5 у другој. Као матурант је експлодирао, што га је са 14 кошева у просјеку сврстало у идеалну петорку НЦАА лиге.
Међутим, судбина је имала друге планове.
Умјесто у најјачој лиги свијета, Здравко се нашао на другом крају планете – са пушком у рукама. Мобилисан је за рат у Кореји, гдје је провео пуне двије године.
По повратку је наступио за Сиракјуз у сезони 1953/1954, али било је очигледно да је изгубио некадашњу искру и квалитет. Одиграо је 23 утакмице, уз просјек од 3,3 поена и 1 асистенције по мечу.
Послије тога је одустао од кошарке. У остатку живота посветио се голфу и раду у српској заједници “Јединство” из Чикага. Универзитет Де Пол указао му је велику част и уврстио га у своју Кућу славних 1974, док је 2006. изабран за једног од 50 најбољих кошаркаша икада рођених у Чикагу. Исте године је и преминуо.
Послије Говедарице, следећи кошаркаш српских корена у НБА био је Пит Маравич. Он је 1970. године изабран као трећи пик на драфту, а сматра се једним од највећих и најутицајнијих играча икада. Пит је био дијете родитеља српског поријекла, али је читав животни вијек провео у Америци.
Тек послије поменутог двојца, Сијетл Суперсоникси су 1985. године као 97. пика изабрали Љубишу Стефановића, рођеног у Алексинцу.
У другој половини и на крају 80-их година прошлог века на драфту су бирани и Радисав Ћурчић (Далас, 1987), Жарко Паспаљ (Сан Антонио, 1988), Владе Дивац (Лејкерси, 1989.) и Александар Ђорђевић (Мајами, 1989).
Сада на највећој позорници наступају великани попут Николе Јокића и Богдана Богдановића, а име Здравка Говедарице заувијек ће бити угравирано као камен темељац српске кошарке у Сједињеним Америчким Државама.
Подијели:
