Данас када многи бракови кратко трају, несвакидашњи јубилеј 75 година брака Зоре и Благоја Бољановићa из Автовца заслужује посебну пажњу. На вјечну љубав су се заклели једно другом прије 75 година он тада млад учитељ а она наочита дјевојка из сусједног села Дулића. Вјенчали су се у Автовцу 1948. године. Уз међусобно разумијевање, љубав и повјерење савладали су све животне препреке и изазове.
Кажу да је тајна дуговјечности њиховог брачног живота узајамно поштовање, разумијевање, подршка и љубав.
Живјели су скромно од учитељске плате. Благоје је радио у сеоским школама у Дулићима, Добрељима, Фојници и Кули као и у двије школе у Невесињу. Учитељску каријеру је окончао у школи у Автовцу одласком у пензију. Зора је била узорна домаћица, радила је све кућне послове и подизала дјецу.
Иако има 97 година Благоје је виталан старац, одличног памћења а Зора двије године млађа нарушеног је здравља и везана за постељу.
Ипак, каже да јој је у браку са Благојем било лијепо без обзира на све проблеме и тешкоће које живот неминовно носи а када би живот могао да крене испочетка опет би бирали једно друго.
Највећу радост им представља њихових шесторо дјеце, дванаесторо унучади и петнаесторо праунучади.
Иако су закорачили у десету деценију кажу да су им године заједничког живота пролетјеле брзо а како сами рекоше данас су ближи и потребнији једно другом него у првим годинама брака. Живе од скромне учитељске пензије уз помоћ и подршку њихове дјеце.
Поводом овог ријетког јубилеја, 75 година брака, од братства Бољановића из Гацка и Билеће стигла је и слављеничка торта а честитку им је упутио Жарко Бољановић.
Опширније у тонском прилогу:
