У Парохијском дому у недјељу 16. августа гатачкој публици представљена је књига младог писца и великог борца Уроша Јоксимовића из Црне Горе.
Ово је његов првјенац за који отац Дражен Тупањанин, који је говорио о књизи, каже да је велика храброст уопште написати нешто и говорити о томе за било кога, јер тако откривамо и поклањамо дио себе другима.
Пожељевши добродошлицу Урошу парох Александар Црногорац је истакао да он достојанствено носи свој крст који му је намијењен рођењем. Подсјећа нас да се радујемо животу.
Иако је ово 52. промоција његове књиге Урош каже да се он не горди због тога и да му је циљ у животу дружење са људима и размјена искустава.
Иако се од рођења бори са церебралном парализом, он не очајава, иде уздигнуте главе, корача животним путем чију тежину знају само Господ и он, истиче аутор.
Књигу је посветио сестри Сари, а уводне ријечи, упућене су управо њој: „Можда нисам брат кога си жељела, о ком си маштала у данима најранијег дјетињства, али једно знај, сестра си коју многи сањају и желе. Свака борба је лака када када човјек вјерује у божја чуда и оног кога безгранично воли“.
Урош Јоксимовић је борац од првог дана, аутор изложбе „Од неонатологије до Хиландара“, лучоноша, подгорички студент, љубитељ историје, аутор бројних текстова, а сада и књиге о којој смо говорили. У припреми је и његово ново писано дјело.
„Рођен сам да вјерујем“ је књига кратких прича које нам доносе и доста информација из српске историје, можда заборављених или потиснутих вијестима којима смо бомбардовани свакодневно. Вриједи прочитати.
У уводној ријечи Никола Апостоловић каже: „Добри дјечак из Југовина не може да трчи, не може да боксује, не може да бере печурке или пласти и не криви Бога за то. Захвалан је што може да воли и поштује. Захвалан је што може да спаја људе и да их чини бољим него што и они сами вјерују да јесу“.
Више у прилогу који слиједи…
Подијели:
