Кретања у друштву се неминовно одражавају и на понашање и дисциплину у школи. Да ли је велики број изостанака које праве школарци разлог за забринутост и паљење аларма или је ипак појединачни проблем, разговарали смо са наставницима, родитељима и ученицима.
Ученици основних и средњих школа у Српској у прошлој години су направили скоро седам милиона изостанака. У првом полугодишту текуће школске године било је више од три милиона изостанака, саопштили су из Републичког педагошког завода.
Стање није другачије ни код нас. Иако испод просека, у СШЦ је нешто више од 53 по ученику, рекао је Александар Пуровић. Сви подједнако изостају, нема одступања по струкама. У малим одељењима се то посебно осети јер један ђак са много изостанака драстично погоршава просек.
У основној школи у Гацку су у првом полугодишту направили 19 590 изостанака или 28,5 по ученику. Сасвим очекивано, у првом разреду је тај просек испод 10, да би у 8 разреду био највећи- 51.
Деца у школу долазе несвесна због чега су ту што се раније није дешавало, каже наставница српског језика Драгана Ћорић. Истиче да су дисциплина и однос према школи доживели промену, али да морамо да имамо на уму да су ученици, односно деца, огледало друштва у коме живе и стасавају.
Родитељи, са своје стране, различито доживљавају овај проблем. Док једни сматрају да је тренд такав да треба алармирати све институције, други сматрају да је потпуно уобичајено да деца показују свој протест бежањем са часова. „И ми смо бежали, па ништа. Није се око тога правила драма“, кажу.
Зоран Никитовић је у савету родитеља ОШ Свети Сава. Из његовог угла, од сарадње родитеља и наставника зависи да ли ће дете стасати у доброг човека или ћемо добити проблематичног члана друштва. Каже да на родитељске састанке најмање долазе родитељи чија деца праве изостанке, а родитељи су ти од којих, у највећој мери, зависи и како ће дете бити васпитано и спремно за живот.
Ученица 9. Разреда Ленка Станић објашњава да се често бежи због тога што ученици процене да им се више исплати да добију неоправдани час него лошу оцену. Каже да њен разред није колективно бежао са часова, мада има таквих примера.
Сматра да би и наставници могли да уведу и неке нове методе предавања како би заинтересовали ученике за наставу.
Некада су са часова бежали само лоши ученици, док данас то не важи. Родитељи очекују решење од наставника, а наставници од родитеља. У свему томе ученици налазе простор да занемаре своје обавезе. А одсуство тог осећаја има вишеструке последице на животни пут појединца, али и друштво у целини. У сенци прича о дисциплини и изостанцима остаје квалитет знања који је, слободно се може рећи, у слободном паду. А ефекти нас чекају у блиској будућности.
Више у тонском запису:
