Видовдан у Придворици

Поводом Видовдана и крсне славе храма Светог великомученика Лазара јуче је у Придворици служена света литургија.

Вјерници из цијеле Херцеговине у великом броју дошли су да увеличају славу храма и одају помен невиним жртвама.

Литургију је служио игуман манастира Завала Василије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије Захумско-херцеговачке и приморске.

Послије литургије услиједила је литија око цркве, ломљење славског колача и пригодне здравице, а културно умјетнички програм припремили су чланови КУД –а „Зеленгора“ из Гацка.

Обраћајући се присутнима начелник општине Гацко Огњен Милинковић између осталог истакао да ће општина Гацко и даље у складу са могућностима издвајати средства за Придворицу те да се већ разматра да манастир што прије добије електричну енергију.

„Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека“, казао је на почетку своје бесједе требињски парох Драгиша Томић.

„Нема слободе часне без крста, а то је ослобођење од свих зала, порока и гријеха да задобијемо слободу златну у срцу, а онда ћемо је лако задобити на земљи“, рекао је игуман манастира Завала Василије Копитић, чији је метох црква у Придворици.

Јуче су у Придворици уручене захвалнце донаторима који пружају помоћ манастиру – братству Срба из Ванкувера, Слободану Сладоју, Мирославу Мастиловићу, Маринку Божовићу и Горану Павловићу.

Отац Василије је нагласио да би се неким људима требао захваљивати свакодневно истичући посебно залагање Николе Носовића, Василија Таране и Мирослава Вуковића.

Подсјећамо, ова богомоља је саграђена и први пут освештана 1936. године, да би након страдања мјештана Срба од стране усташа из сусједних села на Божић 1942. године била препуштена зубу времена.

Усташе су тог кобног јутра на звјерски начин поубијале око 180 мјештана, одраслих, жена и дјеце.

Посмртни остаци сахрањени су тек по привременом ослобођању територије у априлу 1942. године у двије гробнице поред храма. Након покоља у Придворици није остао ни један становник српске националности.